Studenti etnomuzikologije Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu upoznali su se 30. marta 2026. godine sa projektom „LHTMapp – mapiranje živih ljudskih riznica”, koji realizuje World Music asocijacija Srbije (WMAS) u partnerstvu sa Srpskim etnomuzikološkim društvom.

Susret predstavlja važan korak u povezivanju akademske zajednice sa savremenim modelima istraživanja i očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i u jačanju saradnje između nevladinog sektora i visokoškolskih institucija.

Na sastanku su bili prisutni studenti i profesori Katedre za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, predvođeni profesorkama dr Mirjanom Zakić i dr Ivom Nenić, koje će imati ključnu ulogu u radu sa studentima tokom implementacije projekta. U dinamičnoj i interaktivnoj atmosferi, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa ciljevima, metodologijom i praktičnim aspektima rada na terenu.

Projekat su predstavili članovi projektnog tima: Oliver Đorđević, Marija Vitas i Miloš Prikić. Kroz izlaganja su približeni kako strateški ciljevi projekta, tako i konkretni izazovi i mogućnosti koje donosi rad na mapiranju nosilaca nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Poseban akcenat stavljen je na značaj terenskog rada i uloge mladih istraživača u procesu dokumentovanja živih tradicija.

Predsednik WMAS i koordinator projekta Oliver Đorđević istakao je da LHTMapp proističe iz potrebe da se sistematski prepoznaju i podrže nosioci tradicije, koji su često marginalizovani i nedovoljno vidljivi u institucionalnim okvirima. On je naglasio da projekat nije usmeren samo na evidentiranje podataka, već i na razumevanje životnih i profesionalnih okolnosti u kojima ovi umetnici deluju, sa ciljem unapređenja njihovog položaja u društvu. Posebno je ukazao na važnost činjenice da studenti kroz ovaj projekat postaju aktivni učesnici u stvaranju prve digitalne mape živog kulturnog nasleđa Srbije.

Rukovodilac istraživanja Marija Vitas dodatno je približila studentima metodološki okvir rada na terenu, naglašavajući da je suština projekta u kvalitetnom i autentičnom razgovoru sa nosiocima nasleđa. Istakla je da aplikacija LHTMapp predstavlja alat koji pomaže u strukturisanju podataka, ali da je ključ uspeha u sposobnosti istraživača da uspostavi poverenje i omogući sagovorniku da na prirodan način podeli svoje znanje i iskustvo.

Posebno je naglašena važnost rada tokom sabora i manifestacija, gde tradicija živi i prenosi se u odgovarajućem okruženju.

Tehnički segment projekta predstavio je Miloš Prikić, koji je studentima objasnio način funkcionisanja aplikacije, proces instalacije i unos podataka na terenu. Ukazano je na značaj pravilnog beleženja audio-vizuelnog materijala, kao i na standarde koji obezbeđuju dugoročnu upotrebljivost prikupljenih sadržaja u digitalnoj bazi.

Poseban trenutak susreta bio je nastup guslara Boška Vujačića, koji je izveo odlomak iz „Gorskog vijenca”, potvrđujući snažnu, emotivnu i kulturnu dimenziju živog nasleđa koje projekat nastoji da dokumentuje i očuva.

Studenti su sa velikim interesovanjem pratili prezentaciju, aktivno učestvovali u diskusiji i izrazili spremnost da se uključe u terenski rad. Projekat LHTMapp time dobija dodatnu vrednost, jer pored doprinosa očuvanju kulturnog nasleđa, omogućava studentima da steknu dragoceno praktično iskustvo i razviju istraživačke veštine u realnim uslovima.

Prema dostupnim saznanjima, projekat LHTMapp predstavlja inovativan pristup u regionu, jer prvi put na sistematičan način povezuje digitalnu tehnologiju, terenski rad i akademsku zajednicu u cilju mapiranja živog kulturnog nasleđa.

Posebna vrednost projekta ogleda se u činjenici da je sama aplikacija prilagođena prevashodno mladim istraživačima – studentima, koji će uz moderaciju svojih profesora i članova projektnog tima dati ključni doprinos prikupljanju i obradi podataka na terenu.

Do novembra ove godine planirano je evidentiranje ne manje od 50 nosilaca nematerijalnog kulturnog nasleđa, a svi prikupljeni i sistematizovani materijali biće dostupni na internet sajtu LHTMApp, čime će se obezbediti njihova dugoročna vidljivost i dostupnost široj javnosti i stručnoj zajednici.

Projekat se realizuje uz podršku The Headley Trust UK, kroz fond Headley South East Europe Cultural Heritage Fund, kojim upravlja Balkan Museum Network.